Hitne intervencije 0-24h / 065 391 0 392

Ponedeljak-Četvrtak: 13–20h / Petak: 10–16h

Koste Jovanović 67 Beograd

  • Srpski jezik
  • Engleski jezik
  • Italy language
  • Deutch language

Hiperdoncija

Hiperdoncija predstavlja nepravilnost u broju zuba koja se manifestuje prekobrojnošću.

U vilici dece nalazi se ukupno 20 mlečnih zuba, dok kod odraslih postoje 32 stalna zuba. Što znači da svi zubi koji se pojavljaju preko ovog broja dovode do hiperdoncije.

Iako se prekrobrojnost može javiti u obe denticije 5 puta je češća u stalnoj. Ukoliko se javi u mlečnoj obavezno se prenosi i na stalne zube. U 98 odsto slučajeva se razvija na prednjoj strani gornje vilice i to između gornjih centralnih sekutića. Često se sreće i kod drugog lateralnog sekutića, drugog premolara i trećeg molara, mada nije isključeno da se zub koji je višak pojavi bilo gde u usnoj šupljini.

Tipovi hiperdoncije

Prekobrojni zubi su normalog morfološkog izgleda. U pogledu oblika i veličine mogu da odgovaraju obližnjem zubu i predstavljaju “dopunski” zub. Ukoliko su drugačijeg oblika reč je o “rudimentarnim” zubima. Običnu su manje veličine od normalnih u zubnom nizu i nemaju nikakvu funkciju.

Prekobrojnost se, ponekad, ispoljava u vidu odontoma, tj. benignog tumora sastavljenog od zubnog tkiva koji se nepravilno formirao.

Prema lokaciji hiperdoncija se ispoljava na 3 načina. Meziodens nastaje kada zub nikne između dva centralna sekutića. Distomolar je dodatni zub koji raste iza kutnjaka, a paramolar se javlja pored kutnjaka, koji nije u skladu sa ostalim zubima.

Prekobrojni zubi ne moraju uvek da niknu kao ostali. Neretko su sakriveni ispod linije desni odnosno javljaju se kao impaktirani zubi.

Zašto nastaje hiperdoncija?

Hiperdoncija nije česta pojava. Pogađa oba pola, ali je primećeno da se 2 puta više razvija kod muške populacije. Najčešće je samo jedan zub višak. Dva dodatna zuba su javljaju u oko 20 odsto registrovanih slučajeva, dok se u manje od 1 odsto problem ispoljava sa 3 i više dodatnih zuba.

Hiperdoncija

S obzirom da tačan uzrok nije otkriven smatra se da predstavlja kombinaciju više faktora. Genetika igra važnu ulogu, pre svega, kod sindroma kao što su Gardnerov sindrom, Downov sindrom, Kleidokranijalna displazija, rascep usne i nepca, Fabriova bolest…

Pojedini stručnjaci problem objašnjavaju poremećajem tokom rane faze razvoja zuba koji je izazvan prekomernim delovanjem zubne lamine. Drugi, pak, ističu uticaj životne sredine i naslednih osobina predaka.

Da li hiperdoncija dovodi do komplikacija?

Dodatni zubi najčešće ne izazivaju bol, ali mogu da dovedu do brojnih zdravstvenih tegoba. Zbog prekobrojnosti otežano je žvakanje, samim tim i varenje hrane. Oralna higijena je nepravilna, pa su   gingivitis, upala i infekcija karakteristične posledice.

Hiperdoncija može da izazove kašnjenje u nicanju trajnih zuba, malokluziju, propadanje zuba u nizu, pa i dijastemu, odnosno razmak između zuba. U težim situacijama nastaje cista na zubu ili tumor.

Dodatni zubi nisu samo estetski problem. S obzirom da mogu da naruše kako funkcionalnost vilice, tako i celokupno zdravlje preporučuje se da se na vreme uklone.

Pravovremena dijagnostika je ključ za sprečavanje tegoba. Zato još danas zakažite kontrolni pregled u stomatološkoj ordinaciji Bodent. Naš stručni tim ima višegodišnje iskustvo u lečenju hiperdoncije, kao i u saniranju problema koje je ona izazvala.

 

1 comment on “Hiperdoncija

  1. Pingback: Dijastema - Zbog čega se javlja razmak između zuba? || Bodent

Ostavite odgovor

sr_RSSerbian