Poremećaji viličnog zgloba (preskakanje)

Poremećaji viličnog zgloba, poznati kao “preskakanje” ili “zaglavljivanje” vilice česti su problem ljudi širom sveta. Statistički podaci pokazuju da se, gotovo, 80 odsto populacije suočava sa blažim oblikom. Vremenom, kod 10 odsto njih razvija se teži poremećaj.

Poremećaje viličnog zgloba nikako ne treba zanemariti. Oni utiču na normalan svakodnevni život, a mogu da dovedu i do ozbiljnih posledica. Zbog toga vam stomatološka ordinacija u Beogradu  – Bodent otkriva kako na vreme da prepoznate znake da vaš vilični zglob ne funkcioniše pravilno.

Koja je uloga viličnog zgloba?

Donja vilica je jedina pokretna kost lica, mesto gde se ona spaja sa slepoočnicom jeste vilični ili temporomandibularni zglob. U pitanju je parni zglob (levi i desni), koji se po strukturi ne razlikuje od ostalih u telu čoveka. Sastoji se od 2 zglobne površine – vilične jame i glave donje vilice. Između njih se nalazi disk.

Iako mnogi ljudi misle da su zglobovi ruku i nogu najčešće korišćeni, zapravo je to vilični. Stručnjaci ističu da svaki čovek u toku dana pokrene ovaj zglob više stotina, pa i hiljada puta.

Ne samo da je najpokretljiviji, već vilični zglob je od vitalnog značaja. On ima važnu ulogu u žvakanju, govoru i disanju. Takođe, učestvuje u pokazivanja osećanja na licu, tj. facijalnih ekspresija.

Zašto nastaju poremećaji viličnog zgloba?

Poremećaji viličnog zgloba predstavljaju strukturne i funkcionalne promene izazvane različitim uzrocima. Oni se, pre svega, vezuju za povrede zgloba, povrede mišića pokretača vilice i slabljenje ligamenata i kapsule zgloba.

U faktore spadaju i loše životne navike, kao što su grickanje usne, olovke, noktiju ili žvakanje hrane isključivo na jednoj strani. Zatim, bruksizam, tj. škripanje i stiskanje zuba i drugi ponovljeni nesvesni pokreti se svrstavaju u uzročnike.

Ipak, najčešći izazivači poremećaja viličnog zgloba su stomatološke prirode. Odnosno, nepravilni položaj i nedostatak zuba stvaraju osnovu za razvoj ovog problema.

Gubitak jednog ili više zuba ne utiče samo na položaj ostalih u nizu, već i na čitavu vilicu. Razlog za to leži u činjenici da zglob funkcioniše zajedno sa veličinom i položajem zuba, što znači da vađenje zuba dovodi do narušavanja zagrižaja. Vilični zglob pokušava da održi narušenu ravnotežu, dovodeći do trošenja hrskavice diska zgloba. Nakon izvesnog vremena počinju da se javljaju određene patološke promene, obično u vidu skretanja jedne strane donje vilice pri otvaranju ili zatvaranju usta.

Imajući ovo u vidu ne čudi što stomatolozi naglašavaju da se ugradnja implanata treba obaviti čim rana zaceli.

Koje simptome pokazuju poremećaji viličnog zgloba?

Prvi simptomi su skoro neprimetni, zatim potrebno je da prođu godine kako bi se ispoljilji jasni znaci “preskakanja”.

Osim pucketanja u viličnim zglobovima i ograničenog otvaranja vilice, koji su karakteristični simptomi, mogu se javiti jake glavobolje slične migreni. Praćene su bolom u predelu vilice, ušiju i iza očiju, osećajem ukočenosti vilice i grčevima mišića. Ponekad su prisutni i problemi sa žvakanjem ili odgrizanjem, kao i oticanje lica i iznenadna promena zagrižaja.

Osetljivost zuba je česta posledica poremećaja viličnog zgloba. Samim tim i znak koji ukazuje na problem.

Lečenje ovog poremećaja zavisi od uzročnika. Zato na vreme posetite stomatološku ordinaciju BODENT !