Škripanje zubima se kod većine ljudi dešava povremeno. Sve veće izlaganje stresu, neprijatnim situacijama i pojava anksioznosti neretko dovode do pojave bruksizma, odnosno do škripanja ili škrgutanja zubima. Povremeno i retko škripanje zubima ne nanosi naročitu štetu, ali ukoliko se to događa stalno, zubi mogu da se oštete, a takođe, može da dođe i do drugih zdravstvenih komplikacija.
Iako škripanje zubima može da se javi zbog stresa i anksioznosti, ono se neretko javlja i tokom spavanja. Često je uzrokovano nepravilnim ugrizom ili krivim zubima. Može ga izazvati i poremećaj spavanja, poput apneje. Bruksizam je ozbiljno oboljenje koje je neophodno lečiti i tretirati na vreme kako se zdravstveno stanje pacijenta ne bi pogoršalo. Najpre treba uočiti uzrok škripanja zubima, a potom utvrditi kolika je šteta nastala.
Stomatološka ordinacija BoDent je uvek tu za svoje pacijente kako bi što pre rešili svaki dentalni problem i vratili blistav osmeh na lice.
Škripanje zubima – Simptomi i uzroci
Bruksizam se može javiti kako tokom noći, tako i u toku dana. Ljudi koji stiskaju zube tokom spavanja, najverovatnije imaju i druge poremećaje spavanja poput hrkanja ili apneje. Blagi bruksizam možda neće zahtevati obavezno lečenje, ali ukoliko je ova pojava učestala, tretiranje ne bi smelo da izostane. Ukoliko se ne leči, može da dovede do poremećaja vilice, česte glavobolje, oštećenje zuba i druge probleme.
Znakovi i simptomi bruksizma:
- Grickanje ili stezanje zuba može da bude toliko glasno da probudi partnera, ili drugu osobu u blizini
- Zubi postaju spljošteni, prelomljeni, ili rastresiti
- Obojena caklina zuba, otkrivenost dubljih slojeva zuba
- Povećan bol ili osetljivost zuba
- Umorni ili zategnuti mišići vilice, ili zaključana vilica koja neće potpuno da se otvori ili zatvori
- Bol u vilici, vratu, licu ili ušima
- Snažna glavobolja koja počinje u slepoočnici
- Oštećena unutrašnja strana obraza
- Poremećaj spavanja
Lekari i stručna lica ne mogu u potpunosti da objasne šta uzrokuje bruksizam, ali navode da ta pojava može da bude posledica kombinacije fizičkih, psiholoških i genetskih faktora. Bruksizam može da se javi usled anksioznosti, stresa, ljutnje, frustracije ili napetosti. Ujedno, ukoliko se neko skoncentriše i fokusira na jednu stvar, takođe, može da počne da škripi zubima. Bruksizam tokom spavanja može da bude i aktivnost koja je u vezi sa uzbuđenjima tokom spavanja zbog sna.
Fakori koji povećavaju rizik od pojave škripanja zubima:
Stres. Povećana anksioznost, ljutnja, frustracija ili stres mogu da dovedu do brušenja zuba;
Starost. Škripanje zubima je česta pojava kod dece, ali javlja se i kod odraslih;
Tip ličnosti. Ukoliko ste agresivni ili hiperaktivni, rizik od pojave bruksizma je povećan;
Lekovi i druge supstance. Konzumacija određenih psihijatrijskih lekova, pušenje, konzumacija alkohola povećavaju rizik od pojave škripanja zubima;
Porodično nasleđe. Ukoliko neko od članova porodice ima problem sa bruksizmom, može da se javi i kod drugih;
Ostali poremećaji. Škripanje zubima ili bruksizam može da bude u vezi sa Parkinsonovom bolesti, demencijom, gastroezofagealnim refluksom, epilepsijom i slično.
Ovaj problem je teško predvideti ili preduprediti, ali može se veoma uspešno lečiti i neutralisati vremenom.
Zašto je škripanje zubima štetno?
U velikom broju slučajeva, bruksizam ne izaziva ozbiljne komplikacije. Ipak, teški bruksizam može da dovede do:
- Oštećenja na zubima, restauracijama, krunicama ili vilici
- Glavobolje jakog intenziteta
- Pojave jakih bolova u vilici ili na licu
- Poremećaje u temporomandibularnim zglobovima (TMJ) koji se nalaze tik ispred ušiju, a mogu da dovedu do grča u vilici
Hronični bruksizam može da dovede do loma zuba, njegovog labavljenja i klimanja, a na kraju i do gubitka zuba. Takođe, može da dođe i do, takozvanog, mlevenja zuba do desni. Ukoliko dođe do toga, potrebno je postavljanje krunice, mosta, implantata, delimične ili totalne proteze.
Kako da izlečite bruksizam?
Trebalo bi da se posavetujete sa stomatologom ukoliko imate bilo od navedenih simptoma, problema ili poteškoća za zubima ili vilicom. Ujedno, ukoliko primetite da vaše dete škrguće zubićima ili ima neke druge znake bruksizma, obavezno ga odvedite kod stomatologa. Možete mu pomoći i laganim i blagim masažama vilice.
Kako biste prestali da štetite svojim zubima, stomatolog može da vam postavi štitnik za usta kako biste ih zaštitili tokom sna.
Ako je, u vašem slučaju, uzrok bruksizma stres, konsultujte se sa lekarom ili stomatologom o načinima na koje možete da umanjite stres.
– Izbegavajte alkohol
– Nemojte žvakati olovke niti bilo šta što nije hrana
– Izbegavajte žvakaće gume
– Trenirajte sebe tako da ne stiskate ili ne grickate zube. Ukoliko tokom dana primetite da stiskate vilicu, postavite jezik između zuba i trenirajte mišiće da se opuste. Takođe, mišiće možete da opustite držeći toplu krpu pored obraza i ispred ušne školjke.
Stomatolozi ordinacije BoDent mogu da vam pomognu koji god dentalni problem da imate. Pored toga, bavimo se i dentalnim turizmom i za svoje pacijente koji nisu iz Srbije, organizujemo putovanje, preglede i terapije shodno njihovom rasporedu. Kontaktirajte nas još danas i zakažite besplatni pregled u stomatološkoj ordinaciji BoDent u Beogradu.
Pingback: Poremećaji viličnog zgloba - Stomatološka ordinacija || BODENT
Pingback: Povlačenje desni - Sve češći parodontalni problem || Bodent