Rano opterećenje implantata predstavlja jedno od najznačajnijih dostignuća savremene dentalne implantologije.
U savremenom dobu lepo i negovano telo nije vezano samo za skladnu figuru i dobar stajlnig, već je u fizičkom izgledu akcenat stavljen na blistavi osmeh, tj. bele i zdrave zube. Gotovo je nekulturno, danas, imati pokvarene zube, nepravilan zubni niz ili nedostatak jednog ili više zuba u vilici.
Nažalost, iako smo svi svesni ove činjenice oralno zdravlje stanovnika u našoj zemlji još uvek nije na visokom nivou. Strah od stomatologa, nedostatak slobodnog vremena, pa i loše životne navike dovele su do poražavajućih podataka. Manje od 20 odsto građana Srbije ide na redovnu kontrolu kod stomatologa, dok se većina javlja tek kada problem postane alarmantan, paa ne čudi što samo 8 odsto stanovništva ima sve svoje zube.
Srećom, implantologija je donela niz procedura kojima se uspešno nadoknađuje nedostatak zuba.
Šta su implanti?
Da biste shvatili rano opterećenje implantata, morate najpre znati šta su zubni implanti. U pitanju su posebno dizajnirane konstrukcije koje se ugrađuju u vilicu. One imaju zadatak da zamene koren zuba koji nedostaje, na taj način stvaraju čvrstu vezu sa kosti i omogućavaju postavljanje krunice ili mosta.
Pojavili su početkom 20. veka, da bi pravi razvoj doživeli tek 1965. godine kada je Brånemark upotrebio prvi titanijumski implant kod ljudi, od tada se ovaj materijal upotrebljava za njihovu izradu. S obzirom da je biokompatibilan sa tkivom ne postoji opasnost od alergijske reakcije, niti rizik da organizam odbaci implant.
Šta je rano opterećenje implantata?
Da bi se nadoknadio zub neophodan je period srastanja implanta za kost, tek onda on postaje nosač nama vidljivog dela sistema – krune i veze sa implantatom.
Sa razvojem titanijumskih implantata Brånemark je 1977. godina utvrdio i potrebno vreme. Obično je to 4 meseca za donju i 6 meseci za gornju vilicu. Njegov konvencionalni koncept zarastanja vremenom je usavršavan. Tako da je u 21. veku postalo aktuelno rano opterećenje implantata. Što potvrđuju brojna istraživanja na ovom polju kojih je iz godine u godinu sve više.
Naime, otkrićem novih implantatnih materijala, primenom najmodernih tehnika, kao i ugradnjom bez odizanja tkivnog režnja stvoreni su uslovi da se ubrza proces oseointegracije, odnosno perioda prijanjanja kosti uz titanijum. Samim tim, stvorena je mogućnost za rano opterećenje implantata, tako da protetski deo, sada, može da se ugradi između 48 sati i 3 meseca nakon ugradnje implantata.
Rano opterećenje implantata predstavlja zlatni standard u stomatologiji
Baš kao što su viniri moderna tehnika estetske stomatologije, tako je rano opterećenje implantata najsavremenija metoda implantologije.
Pre svega, ono pruža savršen izgled i osećaj, koji se ne razlikuje od prirodnih zuba. Takođe, njima se ne narušava kvalitet ostalih zuba u nizu i što je najvažnije čitava procedura traje znatno kraće.
Rano opterećenje implantata zavisi od primarne stabilnosti implantata. Ona je, pak, uslovljena visinom i gustinom kosti, ali i samim dizajnom implantata.
Da bi se moglo pristupiti protokolima neposrednog ili ranog opterećenja neophodno je zadovoljiti sledeće kriterijume:
- optimalna implantantna stabilnost,
- dobre kvantitativne i kvalitativne karakteristike koštanog tkiva u regiji implantacije,
- pravilan oblik zubne nadoknade,
- uravnotežena okluzija i fiziološko opterećenje uz odsustvo parafunkcionalnih aktivnosti,
- odgovarajuće održavanje periimplantnog tkiva.
Zahvaljujući Straumann i Astra Tech implantnim sistemima vrhunskog kvaliteta pružaju se veće mogućnosti kako u prevazilaženju estetskih nedostataka, tako i postavljanju na mestima gde postoji malo koštanog tkiva.
Upravo ove implantate koristi stomatološka ordinacija u Beogradu, Bodent. Uz višegodišnje iskustvo našeg stručnog tima i najsavremeniju opremu svaki nedostatak u zubnom nizi biće otklonjen brzo i efikasno.
Pingback: Škripanje zubima (bruksizam) - Kako sve šteti vašim zubima? || BoDent