Kada je potrebna fluorizacija zuba

Fluorizacija zuba predstavlja posebnu meru koju obuhvata dečja i preventivna stomatologija.

Zubna gleđ je spoljni omotač krune zuba. Sastoji se od zbijenih kristala minerala koji štite zube, povećavajući njihovu otpornost od raznih negativnih uticaja iz spoljašnje sredine.

Međutim, zubna gleđ svakodnevno prolazi kroz procese demineralizacije i remineralizacije, tj. gubitka minerala i sticanje novih. Naime, zubne naslage pogoduju razvoju bakterija koje proizvode kiseline. Upravo su one krivci za rastvaranje kristala u zubima. Srećom, minerali poput fluora, kalcijuma i fosfata se talože u zubnoj gleđi, tako da sprečavaju stvaranje naslaga, a samim tim i kamenca.

Postoje 2 načina na koji zubi apsorbuju fluor i jačaju gleđ. Prvi jeste preko izbalansirane ishrane, fluorisane vode i suplemenata, dok je drugi direktan kontakt sa fluorom u ustima u tretmanu koji se naziva fluorizacija zuba.

Fluorizacija zuba je razvijena početkom 20. veka

Verovali ili ne, fluorizacija zuba je otkrivena na osnovu istraživanja deformitata zuba kod dece. Dr McKay 1901. godine primetio je da građani Kolorado Springsa imaju izražene smeđe mrlje na zubima. S obzirom da nije našao naučno objašnjenje za ovu pojavu, mladi stomatolog je stanje nazvao “Colorado Brown Stain”.

Ipak, uz pomoć Dr G.V. Blacka 1909. godine uočene su izvesne karakteristike, pre svega, više od 90 odsto dece sa tog podneblja imalo je od najranijih godina ovaj deformitet. Utvrđen je i drugačiji stepen otpornosti zuba u odnosu na standardne. Na osnovu sprovedenih istraživanja McKay i Black zaključili su da je voda uzrok pojave mrlja. Njihovo mišljenje vrlo brzo je potvrđeno, zamenom starih vodovodnih cevi u narednim godinama mališanima su porasli beli stalni zubi.

Fluorizacija zuba

Nakon 30 godina ovaj slučaj je povezan sa fluorom. Odnosno, otkrivano je koliki značaj ima mineralizacija za zube, pa je započelo unošenje fluora u organizam u vidu tableta, da bi vremenom fluor ušao u sastav pasti i drugih preparata za održavanje oralne higijene.

Kada se preporučuje fluorizacija zuba?

Osim lokalnog unošenja, u kućnoj varijanti, fluorizacija zuba je neophodna u pojedinim slučajevima. Naročito je važna za ljude sa visokim rizikom od pojave karijesa, odnosno kod pacijenata kod kojih se svake godine javlja karijes.

Kod sindroma suvih usta zbog nedovoljnog lučenja pljuvačke onemogućuje se samočišćenje i naslage se brže formiraju, pa fluorizacija zuba igra važnu ulogu u zaštiti, dok je paradontologija preporučuje kao obaveznu proceduru kod bolesti desni. Takođe, primenjuje se kod krunica i mostova, jer je veća opasnost od zadržavanja hrane i razvoja bakterija u ovom delu zubnog niza.

Zapravo, fluorizacija zuba je preventivna mera za svakog pacijenta, vrši se na 6 meseci do godinu dana, prilikom redovne kontrole.

Imajte u vidu da ona štiti zube od nastanka karijesa, ali ne može da izleči već postojeći kvar.

Potpuno bezbolna metoda

Pre tretmana potrebno je sanirati sve probleme na zubima, uključujući i karijes, procese, upale. Zatim se vrši skidanje kamenca, kao deo pripreme za fluorizaciju.

Tek kada su zubi zdravi i potpuno očišćeni od naslaga stomatolog pomoću aplikatora ili četkice nanosi gel ili tečnost sa visokim koncentracijama fluorida. Preparat se drži u blago otvorenim ustima nekoliko minuta kako bi se izvršio proces remineralizacije.

Da bi se postigla maksimalna zaštita poželjno je pola sata nakon tretmana izbegavati konzumiranje hrane.

Fluorizacija zuba

Preventiva je pola puta do zdravih zuba, a u sprečavanju većih problema i komplikacija može vam pomoći stomatološka ordinacija u Beogradu, Bodent.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian