Dentalni plak je bezbojna lepljiva masa (biofilm) koja se stvara u usnoj duplji, na zubima i desnima. Mada ni proteze, krunice i mostovi nisu otporni na njegovo formiranje. U najvećem procentu ove naslage čini voda. Zatim glikoprotein i polisaharidi koji su povezani tako da imaju jaku moć prianjanja. Što znači da se ne mogu isprati, ali se mogu otkloniti mehanički pranjem četkicom.
Prema mestu formiranja plak može biti supragingivalni i subgingivalni. Supragingivalni se nalazi iznad desni i vidljiv je golim okom. Dok je subgingivalni ispod desni, tj. na korenu zuba, te ga sami pacijenti ne mogu uočiti.
Kako nastaje dentalni plak?
Dentalni plak se razvija kroz 3 faze – inicijalna faza, stvaranje zubnog plaka i sazrevanje naslaga.
Prva faza počinje već 30 minuta nakon pranja zuba obrazovanjem tankog filma na površini zuba. Pelikula, kako se naziva, nastaje pod uticajem proteina iz pljuvačke koji se talože na zubima, čineći dobru podlogu za razvoj bakterija.
Kolonizacija bakterija se odvija veoma brzo. Za samo sat vremena posle čišćenja zuba 10 miliona različitih bakterija će prekriti jedan mm2 površine zuba. Prvo se razvijaju Streptococcus mutans i anaerobne bakterije. Sledi niz drugih vrsta bakterija koje zajedno dovode do stvaranja plaka.
Naslage se talože i u narednim danima, što vodi ka trećoj fazi sazarevanja. U tom periodu dolazi do zadebljavanja pelikule tako da dentalni plak ozbiljno ugrožava gleđ zuba. Procenjuje se da se tada na jednom miligramu naslaga može naći i do 800 miliona bakterija.
Šta prouzrokuje zubni plak?
S obzirom da se može skinuti čišćenjem četkicom, loša oralna higijena je glavni uzročnik formiranja dentalnog plaka. Ona podrazumeva ne samo potpuno zanemarivanje, već i nepravilno pranje zuba, kao i izbegavanje upotrebe interdentalne četkice, konca za zube i tečnosti za ispiranje usta.
Na brzinu taloženja naslaga utiču različiti faktori. Pre svega, sastav pljuvačke. Ukoliko ona sadrži visoke koncentracije kalcijuma, fosfora i drugih minerala stvaranje plaka je mnogo brže. Položaj zuba, takođe, može da doprinese bržem razvoju biofilma.
Ipak, glavni pokretač koji ubrzava taloženje jeste ishrana. Naročito ona koja se u najvećoj meri zasniva na ugljenjim hidratima i mekanim namirnicama.
Da li je dentalni plak opasan?
U početku dentalni plak ne predstavlja opasnost. Međutim, daljim taloženjem dolazi do demineralizacije gleđi i nastanka karijesa. Dok bakterijiski toksini izazivaju gingivitis.
Vremenom, nesanirana upala desni prerasta u parodontopatiju. U pitanju je ozbiljno oboljenje koje u poslednjem stadijumu dovodi do gubitka zuba.
Imajući u vidu komplikacije koje može da izazove dentalni plak veoma je važno održavanje dobre higijena usta i zuba, kao i unos zdravih namirnica koje će stimulisati lučenje pljuvačke. Preporučljivo je grickalice, slatkiše i zaslađenie napitke svesti na minimum. Jedino na taj način održavaćete proces samoprečišćavanja zuba koji je osnova očuvanja zdravlja zuba i desni.
Naravno, redovne stomatološke kontrole stanja zuba i profesionalno skidanje kamenca se podrazumevaju. Zato još danas zakažite pregled u stomatološkoj ordinaciji Bodent.
Serbian