Totalne proteze

Totalne proteze predstavljaju najbolje rešenje u slučaju gubitka zuba u jednoj ili u obe vilice. 

Blistav osmeh sinonim je za redovno održavanje oralne higijene, kao i za celokupno zdravlje pojedinca. S druge strane, čisti i beli zubi ne znače samo da neko vodi računa o svom oralnom zdravlju. Ovakav kvalitet zuba neretko je i preduslov za uspeh u brojnim životnim oblastima. Uprkos ovim elementarnim činjenicama, mnogi ljudi nemaju naviku da neguju zdravlje svojih zuba. Ovo potvrđuju i zabrinjavajući statistički podaci u našoj zemlji.

Naime, prema poslednjim istraživanjima, skoro sedamsto hiljada ljudi u Srbiji gotovo da nema nijedan zub u vilici. To znači da skoro samo 9 odsto ukupne populacije u Srbiji ima sve zube. Ono što je još poražavajuće jeste da ovaj podatak nema veze sa starosnom dobi, te da i mlade može zadesiti krezubost ili bezubost. Kako se ova cifra ne bi povećavala, neophodne su redovne posete stomatologu, kao i pravilno pranje zuba. 

Međutim ukoliko se već problem bezubosti pojavio, onda je neophodno nositi odgovarajuću protezu. U slučaju nepostojanja svih zuba u gornjoj i/ili donjoj vilici, potrebno je nositi totalnu protezu. 

Šta su totalne proteze i koje vrste postoje?

Pre svega, treba napraviti pojmovnu razliku između krezubosti i bezubosti. U slučaju krezubosti u ustima postoji jedan ili više zuba, ali ne i svi. Bezubost podrazumeva apsolutni nedostatak svih zuba. Totalne proteze su deo mobilne protetike i predstavljaju stomatoprotetsku nadoknadu koje, kao što im naziv kaže, nadoknađuju gubitak svih zuba u vilici, kao i deo alveolarnog grebena. 

Totalna proteza se sastoji od odgovarajuće osnove (baze) na koju se postavljaju veštački zubi. Veštački zubi mogu biti napravljeni od akrilata ili kompozita. Cilj ove baze jeste ravnomerna raspodela pritiska na sluzokožu ili koštanu podlogu, do koga dolazi usled žvakanja. Budući da je sluzokoža u ustima izuzetno osetljiva i da ne podnosi velika opterećenja, od velike je važnosti da osnova bude što šira. Na taj način i pritisak će se raspodeliti na što veću površinu, čineći da zagrižaj bude bezbedniiji i ugodniji. 

Postoje dve vrste totalnih proteza: konvencionalne i neposredne, i razlikuju se u zavisnosti od toga kada se izrađuju, kao i kada se postavljaju. Konvencinalne totalne proteze se postavljaju nakon što stomatolog ukloni ostatak oštećenih zuba i kada se tkiva zaleče, odnosno nakon zarastanja rana na desnima. Za izradu ove proteze neophodno je više poseta stomatologu.  Neposredne totalne proteze se postavljaju odmah nakon uklanjanja svih preostalih zuba i one su spremne čak i pre nego što se svi zubi izvade. 

Kako se izrađuje ova vrsta proteza? 

Pre nego što se uopšte i donese odluka o izradi totalne proteze, neophodno je obaviti konsultacije sa svojim stomatologom i, u tom smislu, vrše se različiti klinički pregledi. Stomatolog prvenstveno vrši pripremu tkiva i utvrđuje da li je potrebno vađenje preostalih zuba. Nakon toga neophodno je napraviti, odnosno uzeti tačan (preliminarni i definitivni) otisak zuba i utvrditi odnos između zuba, kao i odnos između gornje i donje vilice.

Takođe, totalna proteza se, pri izradi, prilagođava zubnom grebenu, veličini i izgledu vilice. Oblik totalne proteze je veoma bitan, budući da ova nadoknada daje podršku okolnim mekim tkivima. 

Totalne proteze se izrađuju od posebnog materijala koji se naziva akrilat. Upravo zahvaljujući akrilatu, uz pomoć vakuuma, ovaj tip proteze udobno prianja na površinu sluzokože. Nakon izrade, dolazi do probe modela, predaje i adaptacije proteze. 

Gornja baza ove proteze se izrađuje na taj način da pokriva celo nepce. Donja baza se izrađuje u obliku potkovice, čime se oslobađa prostor za jezik. Kako bi totalna proteza mogla da vrši svoju osnovnu funkciju, neophodno je da ona bude nepomična, stabilna i da dobro stoji na svom ležištu. 

Totalne proteze su prvenstveno rešenje za estetski problem, budući da pacijentu vraćaju kompletan i blistav osmeh. S druge strane, ove proteze unapređuju kvalitet života pacijenta pomažući mu oko određenih zdravstvenih tegoba. Naime, ove proteze poboljšavaju sposobnost pacijenta da normalno žvaće, jede, govori, kao i da pravilno diše. Takođe, ove proteze pomažu i kod glavobolje. 

Potreban je period adaptacije na nošenje totalne proteze 

Treba istaći da je ovaj tip proteza supstitut, odnosno zamena za prirodne zube i nikako se ne može direktno uporediti sa pravim zubima. Iz tih razloga, moguće je da osetite određene nelagodnosti prilikom nošenja ove proteze. Nelagodan osećaj, zbog nošenja totalne proteze, može trajati nekoliko nedelja. Štaviše, potrebno je od 6 do 8 nedelja da se usta u potpunosti adaptiraju. To je zbog toga što, zapravo, totalna proteza predstavlja strano telo od akrilata u vašim ustima. 

Osećaj punoće u ustima, dodatnog lučenja pljuvačke, kao i teškoće pri govoru (čak i u pojedinim slučajevima nagon za povraćanjem) normalni su osećaji prilikom prvog nošenja totalne proteze. Pacijenti sa totalnom protezom bi trebalo da izbegavaju čvrstu i lepljivu hranu. Takođe, trebalo bi izbegavati i žvakaće gume. Pacijent može imati osećaj olabavljenosti ove proteze, sve dok se mišići obraza i jezik ne priviknu da je drže na jednom mestu. Međutim, vremenom će se usta navići, a ovi problemi će nestati.