Kserostomija predstavlja stanje u kojem dolazi do smanjenog lučenja pljuvačke tako da je izražen osećaj suvoće u ustima. Naziv je izveden od grčih reči “xeros” – “suv” i “stoma”, tj. “usta”, što u bukvalnom prevodu znači suva usta.
Pljuvačka je viskozna tečnost koju luče žlezde smeštene u usnoj šupljini. Ona ima višestruku funkciju. Pre svega, kontroliše pH vrednost usne duplje i omogućava žvakanje i gutanje hrane. Takođe, olakšava govor. Ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja zuba i desni. Naime, pljuvačka pomaže u čišćenju usne duplje i uklanjanju ostataka, sprečavajući prekomerno razmnožavanje bakterija.
Međutim, pod dejstvom određenih faktora može doći do smanjenog lučenja. Ukoliko ono opadne ispod 0,2 ml u minuti, onda možemo reči da postoji kserostomija.
Problem suvih usta je česta pojava. Procenjuje se da se 20 odsto odrasle populacije suočava sa njegovim tegobama. Polovina registrovanih slučajeva pripada starijoj generaciji, pri čemu je zastupljeniji kod žena.
Imajući u vidu široku rasprostranjenost stomatološka ordinacija u Beograda, Bodent vam otkriva kako da prepoznate sindrom suvih usta.
Koji su uzroci kserostomije?
Starenje je jedan od najčešćih izazivača. Tokom godina smanjuje se lučenje te u jednom trenutku može preći donju dozvoljenu granicu. Problem dodatno podstiču lekovi koje stari ljudi uzimaju. Tu spadaju lekovi protiv bolova, antihistaminici, lekovi protiv depresije, anksioznosti, neuroloških problema itd.
Sam način života, odnosno prekomerno konzumiranje duvana, kao i disanje na nos svrstavaju se u faktore rizika. Na lučenje pljuvačke utiče i hemoterapija. Obično se javlja po završetku terapije i privremenog je karaktera. Mada agresivni tretmani mogu da oštete pljuvačne žlezde i izazovu trajni problem.
Kserostomija je simptom pojedinih bolesti kao što su dijabetes, bolesti bubrega, štitne žlezde, HIV, Sjögrenov sindrom, Alchajmerova bolest. Može da ukazuje i na anemiju, sarkoidozu i amiloidozu, a čest je pratilac anksioznosti i depresije.
Da li kserostomija može da izazove zdravstvene probleme?
Suva usta ne treba olako shvatiti, jer utiču ne samo na oralno, već celokupno zdravlje. Stalno prisutna žeđ, osećaj žarenja, ispucale usne i ranice u uglovima usana, pa i na sluzokoži usta najčešći su znaci da postoji problem sa lučenjem pljuvačke. Slede ih otežan govor, žvakanje i gutanje hrane.
S obzirom da je onemogućeno detaljno samoprečišćavanje zuba i usne duplje izraženi su karijes i upala desni iz koje se neretko razvija ozbiljno oboljenje – parodontopatija.
Kao posledica javljaju se naslage na jeziku i loš zadah, kao i oralna kandidijaza i infekcija pljuvačnih žlezda.
Kserostomija se povezuje i sa suvoćom očiju, nosa, grkljana, pa i genitalnih organa. U pojedinim situacijama može da dovede do glasovnih promena i promena čula ukusa.
Kako se leči sindrom suvih usta?
Otkrivanje uzroka je ključno za određivanje terapije. Uz eliminisanje izazivača preporučuje se upotreba veštačkog salivarnog spreja i čajeva od kamilice i žalfije koji stimulišu rad pljuvačnih žlezda. Promena u načinu života može da doprinese poboljšanju. Zato izbegavajte preterano konzumiranje kafe, alkohola i cigareta, ali i šećera, jako začinjene i ljute hrane.
Dobra oralna higijena je najbolja preventiva za sve oralne probleme, pa i za suva usta. Osim pravilnog pranja zuba pastom sa fluorom, obavezne su i redovne stomatološke kontrole. Unošenje dovoljne količine vode se podrazumeva.
Ukoliko vas muče suva usta potražite pomoć u stomatološkoj ordinaciji Bodent.
Serbian